Kažu – prihvati to. Hm, čini mi se da se u svemu izgovorenom vidi koliko ko zna. Što si više svestan da ne znaš, ti više znaš. Kakav apsurd, ali, tako je. Onda, kada neko pomisli nekome da kaže prihvati to, neka se zamisli kako sam izvodi prihvatanje…jer da zna da prihvati ne bi to od drugod tražio da učini, zar ne? Kada neko istinski razume šta je prihvatanje, on je samo prihvatanje, a to je najveća podrška svakome.

Istinito mi zvuči: mnogo priče – malo rada

kao I obrnuto: malo priče – mnogo rada.