Umesto da sanjamo l zamišljamo bolji život, trebalo bi “promeniti” samog sanjara, zar ne? Bezvredni i uvek isti su snovi koje sanja isti sanjar. Sanjajući svoje “bolje” snove, sanjar i dalje u njih pretače sve trenutne vrednosti koje su njemu važne. Ako vaš san ne uključuje druge koji takodje imaju svoje vrednosti, onda je sukob neizbežan. Sve dok sanjar “nesvesno” insistira na svojim vrednostima I “prebacije” ih na druge, polarizacija je sve veća. Da bi se sanjar promenio, potrebno je menjati reakciju na realnost koju trenutno iskušava. Iskustvo drame je rezultat trenutno ograničenog znanja iz kojeg iskušavamo najrazličitije fenomene, izuzetno lično.
Promena zahteva prepoznavanje i razvijanje opažanja. Mi nismo svesni šta se zaista dešava I kako reagujemo sve dok reakcija ne postane burna, pa samim tim I nama vidljiva. Razvijanje svesne reakcije donosi potpuno drugu perspektivu I šire razumevanje svega. Svesna reakcija ne znači tumačenje, zameranje ili bilo kakvo definisanje opaženog već biti u miru sa opažajem. Biti u miru ne znači logički ga razumeti i prihvatiti…to je potpuno novo mesto koje menja samog sanjara. Transformacija sanjara donosi i novo iskustvo.
