Moje lično razumevanje odnosa leži u tome koliko objektivno možemo da sagledamo sopstvenu perspektivu. To je veoma teško, jer nosimo usadjene paterne kojih nismo ni svesni i uzimamo ih za veoma ozbiljno. Medjutim, svi ostali uzimaju za ozbiljno svoje nasledje. Mozda je neko sklon da preispita tudje ideje, osudi ih ili ih poredi sa svojima, ali cesto zaboravljamo da preispitamo sebe i svoje shvatanje.
Ideja ovog projekta je, za mene, da bar za tren nekoga potaknemo na preispitivanje soptvenih stavova i dosadasnjih istina koje prenosi i na svoje dete.
Tema predstave „Ispovesti“ u režiji Snežane Nenadović je, kako ona sama kaže:“Adolescenti su kao što je poznato najznačajniji, najosetljiviji i najranjiviji deo našeg društva. U našoj školi se trudimo da uporedo sa glumačkim oblikovanjem naših đaka, utičemo na njihove vrednosne standarde.U takvom konceptu škole, ,,Ispovesti“ su deo projekta u kome deca pričaju priče na osnovu sopstvenih doživljaja ili doživljaja drugara u kojima je gluma instrument, vodič ka pozitivnom sistemu vrednosti.“