U poslovnom svetu retko postoje crno-bela rešenja.
Najčešće se krećemo kroz nijanse sivih – situacije koje traže fleksibilnost, prilagođavanje i svest o sopstvenim obrascima.
Tu se često susrećemo sa onim što zovemo „teškom osobom“ – sagovornikom koji nas iritira, usporava ili testira naše granice.
Ali u stvarnosti, „teška osoba“ je često samo ogledalo – poziv da prepoznamo gde sami reagujemo po navici, a ne po svesnom izboru.
U trenutku kada se javi nelagodnost, umesto da pokušavamo da promenimo drugog, dovoljno je da promenimo ploču – način na koji mi ulazimo u interakciju.
Ako iznova pričamo istu priču o problemu, rezultat ostaje isti.
Ali onog trenutka kada prepoznamo da ponavljamo obrazac i zastanemo, otvara se prostor za novu mogućnost.
Ta kratka pauza – svesno uočavanje stare priče – često menja tok čitavog razgovora.
Promena komunikacije ne dolazi preko noći.
Ali svaki put kada prestanemo da se žalimo na isto i odlučimo da postavimo novo pitanje, pomeramo fokus sa frustracije na stvaranje rešenja.
Tada se javlja i kreativnost – ne kao iznenadna inspiracija, već kao rezultat smanjenog otpora.
Kada prestanemo da ponavljamo poznato, komunikacija postaje živa i funkcionalna.
U suštini, poslovna fleksibilnost nije sposobnost da uvek budemo u pravu, već da prepoznamo trenutak kada treba promeniti pristup.
To nije slabost, to je inteligencija sistema.
Mini zadatak 1
Na sledećem sastanku obratite pažnju: da li ponavljate istu priču ili objašnjenje već treći put?
Ako da, zastanite i zapitajte se: Koja bi bila „nova ploča“ u ovom razgovoru?
Zaključak
Sistem se menja kad prestaneš da ponavljaš staru priču.
Do sledećeg vidjanja želim vam da ploča ne predstavlja problem
Isidora
