U biznisu, kao i u detinjstvu, priče oblikuju način na koji razmišljamo.
Samo što danas, umesto bajki, slušamo narative o „kanalima prodaje“, „potrošačima“ i „strategijama“.
Ipak, suština ostaje ista — priče pokreću emocije, usmeravaju ponašanje i oblikuju odluke.
Retko ih preispitujemo, jer su postale deo našeg profesionalnog jezika.
Setite se Knjige o džungli: u njoj preživljavaju najjači, dok ostali uče da se prilagode.
Poslovni svet često funkcioniše po sličnom obrascu — kroz narative o borbi, pritisku i konkurenciji.
Tehnologija menja alate, ali osnovna priča ostaje ista: „ko ne trči, taj nestaje.“
U tom tempu zaboravljamo da svaka priča ima autora — a autor nije nužno stvarnost.
Problem nastaje kada narativ postane nevidljiv i počne da upravlja sistemom.
Tada, umesto da kreiramo realnost, živimo u tuđem mitu.
Takve priče oblikuju naše odluke, definiciju uspeha i način na koji tumačimo ljude oko sebe.
Kada se jednom uoče, te priče više ne vladaju — postaju materijal za promenu.
Snaga lidera nije u tome da kreira nove mitove, već da razdvoji činjenice od uverenja.
To je trenutak kada organizacija prestaje da reaguje iz straha i počinje da razmišlja iz svesnosti.
U takvom prostoru otvara se mogućnost za rast, jer realnost više ne mora da igra po pravilima stare priče.Mini zadatak
Prepoznajte jednu priču ili uverenje koje se u vašoj organizaciji često ponavlja.
Zapitajte se: da li je to činjenica — ili mit koji smo prihvatili kao normu?
Zaključak
Priča staje — posao počinje.
Do sledećeg vidjanja, čiča miča I gotova priča
Isidora
