Stručnjaci kažu da je reptilni mozak sedište naših najdubljih osećaja i instinkata. On upravlja osnovnim funkcijama tela – disanjem, otkucajima srca, temperaturom, ravnotežom. Ali i u poslu, taj deo nas ima glavnu reč mnogo češće nego što mislimo. Strah, potreba za kontrolom, želja da pobedimo ili da se dokažemo – sve su to manifestacije istog izvora. I dok mislimo da donosimo racionalne odluke, često zapravo reagujemo iz automatizma. To se vidi na sastancima, u pregovorima, u trenutku kada nova ideja deluje „previše rizično“ ili kada menadžer odbaci predlog samo zato što mu izaziva nesvesnu nelagodu. Reptilni mozak ne poznaje promenu – on poznaje samo preživljavanje.
Zato ga nije moguće „isključiti“, ali ga možemo prepoznati. To je prvi korak ka poslovnoj zrelosti: prepoznati kada reagujemo iz instinkta, a kada iz svesti. U biznisu to znači razliku između lidera koji reaguje i lidera koji upravlja. Prvi se brani od rizika, drugi ga razume. Kada organizacija počne da funkcioniše samo kroz reptilni nivo – strah, hijerarhiju i kontrolu – tada gubi fleksibilnost i kreativnost. Sistemi tada ne evoluiraju, već se učvršćuju u obrascima koji samo izgledaju sigurno. Pravi razvoj organizacije počinje onda kada lider ume da zastane pre reakcije.
Da udahne. Da prepozna signal tela pre nego što ga pretvori u odluku. U tom mikrotrenutku nastaje prostor između instinkta i izbora – prostor u kojem se rađa svest.
A svest u poslu znači mogućnost da upravljaš sobom pre nego što počneš da upravljaš drugima.
