Stručnjaci kažu da je reptilni mozak sedište naših najdubljih osećaja i instinkata.
On upravlja osnovnim funkcijama tela – disanjem, otkucajima srca, temperaturom, ravnotežom.
Ali i u poslu, taj deo nas ima glavnu reč mnogo češće nego što mislimo.
Strah, potreba za kontrolom, želja da pobedimo ili da se dokažemo – sve su to manifestacije istog izvora.
I dok mislimo da donosimo racionalne odluke, često zapravo reagujemo iz automatizma.
To se vidi na sastancima, u pregovorima, u trenutku kada nova ideja deluje „previše rizično“ ili kada menadžer odbaci predlog samo zato što mu izaziva nesvesnu nelagodu.
Reptilni mozak ne poznaje promenu – on poznaje samo preživljavanje.
Zato ga nije moguće „isključiti“, ali ga možemo prepoznati.
To je prvi korak ka poslovnoj zrelosti: prepoznati kada reagujemo iz instinkta, a kada iz svesti.
U biznisu to znači razliku između lidera koji reaguje i lidera koji upravlja.
Prvi se brani od rizika, drugi ga razume.
Kada organizacija počne da funkcioniše samo kroz reptilni nivo – strah, hijerarhiju i kontrolu – tada gubi fleksibilnost i kreativnost.
Sistemi tada ne evoluiraju, već se učvršćuju u obrascima koji samo izgledaju sigurno.
Pravi razvoj organizacije počinje onda kada lider ume da zastane pre reakcije.
Da udahne.
Da prepozna signal tela pre nego što ga pretvori u odluku.
U tom mikrotrenutku nastaje prostor između instinkta i izbora – prostor u kojem se rađa svest.
A svest u poslu znači mogućnost da upravljaš sobom pre nego što počneš da upravljaš drugima.
Mini zadatak 1
Na sledećem sastanku, obratite pažnju na prvi trenutak kada vas nešto uznemiri.
Zapišite: gde ste u telu prvo osetili napetost?
Taj osećaj je mapa vašeg automatskog sistema.
Zaključak
Reptilni mozak nas uči kako da preživimo.
Svesnost nas uči kako da sarađujemo.
Biznis se razvija tek kada između ta dva nastane ravnoteža.
Do sledećeg puta – svesno dišite, jasno delujte.
Isidora
